Priče sa ŠinidadaEndi Vorhol – put zvezde

02/02/20180
https://finvala.com/wp-content/uploads/2018/02/Photo-2-2-18-12-38-56-1280x853.jpg

     Pedesetih godina XX veka u Evropi se javlja novi umetnički pravac koji svoje korene pronalazi u dadaizmu i kubizmu. Posleratne godine donose velike promene u umetničkom stvaralaštvu koje poseban akcenat stavljaju na reklame, divljenje američkom načinu života, te stvaraju novi pravac – pop art. Prve korake pop-arta napravila je Grupa Nezavisnih u Velikoj Britaniji. Ipak, iako mu je kolevka u Evropi, najsnažnije se utemeljio u Americi. Najjači odjek imao je u Njujorku, i smatra se da su za to “krivi” umetnici koji su, svako za sebe, predstavljali jaku i talentovanu ličnosti i koji su iako radili odvojeno negde pronalazili zajedništvo. Te je tako upravo Njujork izrodio najpoznatije pop-artiste: Roja Lihtenštajna, Džejmsa Rozenkrista, Toma Veselmana, Džona Čemberlena, Endija Vorhola. U današnjem postu pažnju posvećujemo Vorholu i njegovom putu ka pop-artu.

Perika kao umetničko delo

     Endi Vorhol ostao je možda i najpoznatiji američki umetnik u oblasti pop-arta. Sigurno ste se barem jednom sreli sa njegovom čuvenom Merlinkom. Vorhol je rođen 1927. godine u Pitsburgu, a nakon završenih studija nastanjuje se u Njujorku. Čini se da je njegova majka imala posebni uticaj na njegov život i bila je glavni “krivac” za Endijevo upoznavanje sa umetnošću, muzikom, grafikom…

Upravo mu je majka davala prve časove crtanja i to kada je imao manje od deset godina. Takođe majka mu je dala i njegov prvi fotoaparat, i upravo je ona bila Endijev prvi model. Imao je ono što bismo danas mogli da nazovemo manijom skupljanja stvari. Čuvao je sve za slučaj da se iz toga izrodi umetnost. U njegovom ateljeu mogli su se naći isečci iz novina, posteri, kasete, fotografije, dekorativni predmeti ali i perike. Vorhol je bio opsednut perikama. Počeo je da ih nosi 50ih godina. Veoma je brinuo o svom izgledu te je rani gubitak kose preokrenuo u svoju korist. „Lažnu kosu“ je nosio tako da njegova, još uvek, tamnija kosa viri ispod perike. Često je menjao boje, najpre svetlo braon, pa platinastu, sve do srebrno sive. Jednom prilikom rekao je: “Ako nosite periku svi primete, ali ako ofarbate periku, ljudi onda primećuju samo boju”.

 

Bio je pravi kolekcionar, nikada ih nije bacao, a nakon njegove smrti pronađene su u njegovom stanu u kutijama i kovertama. Oko 40 perika arhivirano je u Endi Vorhol muzeju u Pitsburgu.

„U budućnosti svako će želeti 15 minuta svetske slave“

     Zanimljivo je da je Endi najpre radio reklame i ilustracije za časopise poput “Vogue”, “Harpers Bazar”, “New Yorker”, “Glamur”, te ga je malo ko shvatao kao pravog umetnika. Najviše se bavio ilustracijama i reklamama. Te su najpoznatije ilustracije iz tog perioda ilustracije “Cipela”. S obzirom da se bavio onim što bismo danas mogli da predstavimo kao marketing veoma teško mu je polazilo za rukom da pronađe prostor u kome bi napravio svoju prvu izložbu. Negde ga je mučio taj odnos komercijalne i nekomercijalne umetnosti. I baš je zato počeo da spaja različite stvari i kreira prva pop-art dela.

Konzerva Campbell supe

     Njegove slike prikazuju junake iz crtanih filmova i reklama, a kasnije će Vorhol stvoriti i svoje zvezde. Još jedna novina koju pop-art donosi jeste i promena formata, šarolikost i intenzitet boja. Za svoju prvu veliku izložbu Endi je spremio seriju radova na kojima je slikao konzerve Campbell supe, koje je jeo tokom celog života i za koje je govorio da su zadivljujuće u svojoj banalnosti. Prva izložba bila je na neki način provokacija, podstaknuta svakodnevnim motivima i njegovim stereotipnim prikazom.

    Svesno ili nesvesno, Vorhol je postao vođa jedne neurotične a u isti mah senzibilne umetnosti u kojoj je sve dopušteno. Tokom godina napravio je svoju umetničku produkciju “The Factory”, koja je okupljala poznate underground ličnosti. Vremenom, Vorhol počinje samo da kreira dok realizaciju prepušta kolegama koje su činile “The Factory”. Ostao je upamćen po rečenici “U budućnosti će svako želeti 15 minuta slave”. Upravo je tih 15 minuta slave omogućavao svojim zvezdama. Naime, u svojoj fabrici okupljao je i one koje je nazivao “Vorholove zvezde”. Priče kažu da su zbog njegove seksualne orjentacije to uglavnom bili muškarci čijim je likovima tokom izrade portreta dodavao po koji ženski detalj. Jedna zvezda Holivuda stalno će se povezivati sa Vorholovim radom. Portret Merlin Monro najpoznatije je i najviše puta reprodukovano Endijevo delo. Nastalo je nakon njene smrti, a Vorhol je želeo da zabeleži trenutak gde vrhunac njene lepote dolazi do izražaja i da kao takva ostane zapamćena. Dominantnost boja karakteriše pop – art radove, te je to slučaj i sa Vorholovom Merlinkom. Pored Merilin Monro, u Endijeve zvezde ubrajaju se i Elizabet Tejlor, Elvis, Mik Džeger, Muhamed Ali, Džeki Kenedi kao i kraljica Elizabeta.

Mao Ce Tung

     Kako su portreti predstavljeni u više primerak, koristeći različite boje, crno beli radovi ukazuju na činjenicu da su portreti nastali nakon smrti onih koji se na njima nalaze. Takav slučaj predstavalja i portret Mao Ce Tunga. Urađen je u više boja, prema slici koja se nalazila u “crvenoj knjizi”, a nastao je nakon njegove smrti. Možemo reći da je Vorhol učestvovao i na Zimskim olimpijskim igrama u Sarajevu 1984. godine. Naime, pozvan je da sarađuje pri izradi postera. Nacrtao je takmičara u brzom klizanju, spajanjem dve pozicije. Njegov rad je bio odabran za plakat u disciplini brzog klizanja.  

Plakat za Zimske olimpijske igre u Sarajevu.

Format portreta, intenzitet boja i savršenost onih koji se na portretima nalaze ostavili su nedoumicu ne samo u delima Endija Vorhola, već u umetničkom pravcu kao celini. Ostaje dilema da li pop-art za cilj ima da idealizuju raskoš i lepotu života ili je pak svojom prenaglašenošću degradira!?

     Nakon pokušaja atentata njegovo zdravlje se nikada nije u potpunosti poboljšalo. Razni stimulansi bili su sastavni deo njegovog života. Martini mu je zamenjivao ručak, a bez pilula protiv bolova nije mogao. Pogotovo ne noću, kada je najviše radio.

    O tome kako se pop-art širio kroz Sjedinjene Američke Države, ko su njegovi predstavnici, kao i neke njihove istaknute radove možete pogledati u okviru izložbe posvećene Američkom pop – artu u Kući legata u Knez Mihailovoj ulici broj 46. Izložba je otvorena do 12. marta.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *