Priče sa ŠinidadaBeogradske priče: Prvi bioskop u gradu

15/01/20180
https://finvala.com/wp-content/uploads/2018/01/pexels-photo-257385-e1516046387948.jpg

     Kafana. Mesto okupljanja, mesto druženja, mesto gde se prvo saznaju sve novotarije. Upravo je kafana bila mesto prikazivanje prvih filmova i mesto gde se rađala ideja o stvaranju prvog bioskopa. Pred kraj XIX veka Pariz je imao tu čast da predstavi tehnološko čudo: žive fotografije! Nekoliko meseci nakon toga Beograd je imao tu privilegiju da građanima koji su se okupili u kafani “Zlatni krst” na Terazijama prikaže “čudo nauke”. Veoma brzo prvi filmovi su postali prava atrakcija, a kafana preteča bioskopskih sala.

     Najluksuznije dvorane velikih hotela i popularnih kafana pružale su gostoprimstvo putujućim bioskopima. Kafana “Zlatni krst” već je u to vreme bila omiljeno sastajalište beogradskih pesnika, slikara, elite i uveliko je služila za organizovanje izložba i drugih skupova. Kao takva predstavljala je idealno mesto za prve filmske projekcije. Filmovi su trajali nekoliko minuta i sastojali su se od poučnih i šaljivih priča, a neretko su prikazivana i zbivanja u svetu. Govorimo o filmovima koji su predstavljali sliku u pokretu sa titlovima. S obzirom da su natpisi uglavnom bili na francuskom ili nemačkom jeziku, bioskopska projekcija nije mogla početi bez čitača. Čitač ili prevodilac na glas bi sinhronizovao filmove. Pored bioskopskog platna stajao bi i klavir, pomoću kog bi pijanista doprinosio atmosferi filma.

„Moderni bioskop“

     Prva zgrada koja je podignuta sa namenom da se u njoj isključivo prikazuju filmovi jeste zgrada “Modernog bioskopa”. Osnivači su bila braća Savić, a zgrada se nalazila u Kolarčevoj ulicu i otvorena je 1910. godine. U “Malom žurnalu” iz 1910. godine detaljno je opisano zdanje predviđeno za bioskop. Ono što je ovo mesto činilo posebnim jeste i sama konstrukcija koja je rađena po ugledu na svetske bioskopske sale. U tekstu iz novembra novinar posebno hvali to što će prostorija imati dobru ventilaciju. “Biće stalna i dobra ventilacija, da se uvek ima sveža vazduha, što je neophodno nužno za veće sale. Ali što je glavno, ta ventilacija neće smetati publici, da neko ozebe, niti će uopšte biti ma i najmanje promaje.” navodi se u “Malom žurnalu”. Novina koju sa sobom donosi stalni bioskop jeste i stalni repertoar. Do tada su se filmovi puštali u kafanama u određeno vreme. Sa stvaranjem “Modernog bioskopa” braća Savić navikavaju publiku na stalni repertoar. Projekcije su počinjale u 18.00h i trajala su najkasnije do 23.30h. Prepodnevne projekcije bile su namenjene deci i organizovanim školskim posetama. Kako je stalni repertoar predstavljao nešto novo, novinari su do tančina opisivali novi način prikazivanja filmova:

   

     Ono što se još davalo na značaju ovom bioskopu jeste i letnja bašta. Arena pod otvorenim nebom koja je služila za prikazivanje filmova tokom leta. Još jedno čudo tehnike tog doba bila je i mehanizam za prekrivanje letnje bašte u slučaju kiše. U ovaj bioskop dolazili oni koji su želeli da se upoznaju sa novom tehnologijom i da gledaju rađanje umetnosti. Čini se da je stvaranje prvog bioskopa podstaklo tadašnju elitu grada da se još više interesuju za ovu umetničku formu. Te su se i bioskopske sale nizale jedna za drugom.

   

Bioskopi na Terazijama

     Već sledeće godne nastala su još dva bioskopa. Prvi na Terazijama, u sklopu hotela “Kasina”, gde je vlasnik Đoka Bogdanović uz sam hotela napravio i bioskopsku salu. Bio je ovo prvi hotel koji je u svom sastavu, ali opet odvojenog ulaza, imao i posebnu salu za projekciju filmova. Sala je bila veoma prostrana i luksuzna, a posedovala je i zasebni garderober. Hotel i bioskop vremenom menjaju ime u “Kozara”, a zatim se hotelu vraća prvobitni naziv “Kasina”, dok će bioskop do poslednjeg dana svog postojana ostati “Kozara”.  

  Još jedan bioskop nastao je u drugoj dekadi XX veka. Na Terazijama, na suprotnoj strani ulice od bioskopa “Kasina” i samo nekoliko meseci od njegovog nastanka sagrađen je bioskop “Koloseum”. Locirao se u dvorištu zgrade dvorskog fotografa Milana Jovanović (brat slikara Paje Jovanovića). Po ugledu na istoimeni bioskop u Tuzli, vlasnik ulaže novac za izgradnju “Koloseuma” u Beogradu. Tako je decembra 1911. godine prestonica dobila još jedan bioskop o kome se mnogo pričalo i pisalo. Dnevna štampa pisala je o sedištima koja su presvučena plišom, o ložama, ali i o novoj još naprednijoj tehnologiji kako za prikazivanje filmova tako i one koja je omogućavala grejanje i obezbeđivala prijatan vazduh. Reklama za ovaj bioskop bila je toliko jaka, da je jedan kralj lično morao da dođe kako bi se uverio u istinitost štampe. Sedam dana nakon otvaranja kralj Petar I Karađorđević došao je da se uveri u ono o čemu je štampa danima pisala. I zaista, usaglasio se da je to jedan od najelegantnijih bioskopa na Balkanu. Osamnaest godina od nastanka u ovom bioskopu će biti pušten i prvi tonski film. A nešto više od trideset godina kasnije ovaj, po mnogo čemu značajan bioskop dobija novi naziv – bioskop “Zvezda”. 

Izvori: „Mali žurnal“(9.11.1910.)
             „Kinoteka“ (decembar 2017.)

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *