Književno ušuškavanje„Zašto se niste ubili“ Viktor Frankl

09/11/20200
http://finvala.com/wp-content/uploads/2020/11/IMG_1337-2.jpg

                  Viktor Frankl bio je ugledni profesor neuropsihologije i psihijatar. Između 1942. i 1945. godine bio je zatočen u četiri različita logora, uključujući i Aušvic. Preživevši boravak u najokrutnijim koncentracionim logorima, posvetio se razvijanju egzistencijalističkog pravca u tretiranju nekih od najosetljivijih pitanja ljudskog postojanja – logoterapiji.

                  U najkraćem, logoterapija bi bila terapija smislom, čije su tehnike i cilj koncentrisani na smisao egzistencije. Ova tehnika pomaže čoveku u traganju za sadržajima smisla života koji se već nalaze u njegovom okruženju. Suočava ga sa samim sobom, kako bi svoje skrivene mogućnosti spoznao i pretvorio u životna ostvarenja. Na taj način jača se samosvest čoveka, koji postaje sposoban da gospodari svojim životom, zasnovanim na radu, ljubavi i nalaženjem rešenja za sve tegobe, strahove, beznađa i druge nevolje.

                  U knjizi „Zašto se niste ubili“ Viktor Frankl vrlo slikovito prikazuje život u logoru, stalno gladovanje, smrzavanje, brojne bolesti, okrutno ponašanje starešina ali i promene u ponašanju pojedinca koje su uzrokovane novonastalim situacijama. Frankl izdvaja tri faze prilagođavanja takvim okolnostima:

  • početni šok
  • apatija, otupelost, emocionalna ravnodušnost
  • i za kraj entuzijazam po oslobađanju

                  Knjiga ima jasne lekcije i izdvaja najvažnije crte putem kojih čovek može da sagleda svoj život i da mu da smisao. Snažna poruka koju ostavlja je pronalaženje smisla vlastitog života i izdizanje iznad situacije. Ovo je pre svega knjiga o životu, a ne o smrti kako bi na prvi pogled moglo da se zaključi na osnovu naslova.

"Osnovna briga čoveka nije traženje zadovoljstva i izbegavanje bola, već radije traženje smisla u životu."

"...zato će čovek biti spreman čak i da trpi uz uslov da njegovo trpljenje ima smisla."

„Ne ciljajte ka uspehu. Što više ciljate i od njega pravite metu, više ćete ga mašiti. Jer uspeh, kao i sreća, se ne mogu pronaći, oni moraju nastati, a oni nastaju samo kao posledica lične posvećenosti razlogu većem od samog čoveka ili kao nusprodukt nečije potpune predaje drugoj osobi. Sreća mora da se desi, a isto važi i za uspeh, morate da dozvolite da vam se dese tako što nećete misliti o njima.“

"Kada više nismo u stanju da promenimo situaciju, izazvani smo da promenimo sebe."

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *