IntervjuSonja Bajić: Pariz daje neku energiju da je sve moguće

10/12/20180
http://finvala.com/wp-content/uploads/2018/12/20181114_141125_2-1280x1235.jpg

     Nakon velike pauze ponovo se vraćam jednoj od meni dražih novinarskih formi. Ovim intervjuom želela bih da vas upoznam sa talentovanom i beskrajno šarmantnom novosađankom i da vas pozovem da obavezno obratite pažnju na njen rad.
      Ilustracije Sonje Bajić sam počela da pratim onog trenutka kada sam saznala za blog kakvazenska.com. Po sredi je blog koji ima za cilj da nas upozna i podseti na značajne dame koje su svojim radom obeležile istoriju. Autorke bloga su Jelena Mitrović – koja je zadužena za tekstualni deo, i Sonja Bajić – ilustratorka svih dama koje su svoje mesto našla u projektu “Kakva ženska”. Osnovna zamisao bloga bila je da edukuje i da kroz godinu dana predstavi 52. istorijski značajne dame. Početkom oktobra Sonja je imala izložbu svojih ilustracija u Beogradu, zatim je izašla i knjiga “Kakva ženska” i usledile su promocije.
     Rođena je u Novom Sadu, u kom je živela 26 godina, i gde je završila arhitekturu. Još tokom studija imala je priliku da iskusi život u Nemačkoj i Italiji, a upravo su je master studije odvele do Francuske. Odlučila se za Pariz jer je već malo govorila francuski i onda je ostala jer kako kaže:

…to je ono što vam Pariz uradi… Natera vas da poželite da ostanete”.


  • Da li je i koliko bilo teško da se adaptiraš na novu sredinu, nove ljude? Kako su izgledali tvoji prvi dani u Parizu?

Brzo sam našla neku ekipu koja se potrefilo da je našla mene – super smo se složili i sa nekim od njih koji su još uvek u Parizu se viđam jako često. Mislim da je adaptacija ono što je neminovno inače, a naročito kad smo u novoj sredini, a mislim da je i delimično stvar odluke. Pariz daje neku energiju da je sve moguće – ogroman je grad, prepun svakakvog sveta i to je ono što vam daje nadu konstantno i iznova.

  • Za one koji možda nisu upoznati želela bih da spomenemo i neke od tvojih prvih projekata, kao što su “100 days of Paris” i “Carbonara for breakfast”. Možeš li nešto više o njim da kažeš, kako su nastali, kako danas sa određenom vremenskom distancom gledaš na njih?

100 day of Paris je verovatno moj najintimniji projekat, i dan danas kad se vratim i pročitam poneku priču zamislim se koliko je istinita jer su se sve te stvari stvarno dešavale i on, taj projekat, je za mene hronika jednom divnog perioda. Jako želim da ga izdam i desiće se to, pitanje je vremena…Tih istih godina koje su opisane u “100 dana”, jelo se jako puno karbonare, jer je to najbolja hrana za posle žurki. Provereno. To je bio projekat kojim sam zvanično označila prelazak na crteže u boji. Počela sam sa tušem. Crnim.

  • Pre bloga, a kasnije i knjige, “Kakva ženska”, objavljena je još jedna tvoja knjiga – “What my girlfriend told me”. Po sredi je jedna mala, “ženska”, roze, knjiga… šta je sadržina te knjige?

Knjiga je izašla u Londonu u izdanju September Publishing-a marta 2018. Oni su me našli preko projekta 100 days-a i zakuvali smo nešto drugačije ali jednako srčano – malu rozu knjigu! Ja oduvek sakupljam bitne reči mojih prijatelja i slučajnih, ne tako slučajnih, prolaznika, i eto one su sakupljene u tu knjigu. Mislim da je i ona delimično priča o jednoj životnoj dobi a da se može čitati u svakoj i da je svako deo tog kruga “my girlfriends”-a. Zaronila sam u stare msn, whatsapp, messanger konverzacije; zatim sveske i agende i prastare notese. Svašta su iznedrile. Bilo je i suza i smeha u toku procesa. Skoro mi je jedan moj blizak prijatelj rekao kada sam se nešto žalila: Hajde, idi čitaj svoju knjigu, haha.

  • Koja je tvoja omiljena ilustracija, savet, iz te knjige?

Zavisi od dana ali verovatno “Fear is not an argument”. Ta mi je i na vizitkama! Takođe, još jedna bitna, a koja mi je par puta zamalo glave došla, je “Do it for the story”.

  • Sledeći veoma značajan projekat na kom si radila je upravo blog “Kakva ženska”!? Kako je nastala i kako je izgledala realizacija te ideje?

Ideja je bila inspirisana blogom The Reconstructionists o ženama sveta koja su donele dobro našoj civilizaciji. A iza kog stoje Maria Popova (of Brainpickings) i Lisa Congdon. Mislim da se u našem društvu vrlo često priča o pogrešnim herojima i predložila sam Jeleni (Mitrović) da malo istražimo i pričamo malo o ljudima koji su se vodili nekim drugačijim parametrima. Napravile smo spisak prvih 20 i onda smo samo nizale interesantne, hrabre i inspirativne priče. Priče o ženama koje su bile progresivne kada to nije bilo popularno, kako naša maksima kaže. Ja sam zadužena za vizuelni deo bila, ona za tekstualni…

 

  • Postoji li neka od dama koja je tebi bila posebno inspirativna za rad?

Za mene je to Savka Subotić, žena koja se bavila preduzetništvom u 19.veku i koja je imala sjajne i napredne ideje kako osnažiti žene, kako vaspitati društvo i kako promovisati dobre stvari. Generalno mi se sviđaju preduzimljivi ljudi koji pronalaze i menjaju načine.

  • Diplomirani si arhitekta kako su se desile prve ilustracije?

Ja sam oduvek crtala, u nekim životnim fazama manje, u nekim više, i jasno se sećam razgovora sa dedom o tome kako sve na svetu što može da se vidi može i da se nacrta. Ja sam ga pitala gde da vidim lava a on je rekao pa u zoološkom vrtu. Ilustracije su se zvanično počele dešavati jedne hladne zime na jugu Italije. Nacrtala sam u neku sveščicu devojku u hulahopkama. Simbolično. Uzele su primat očas posla, samo mi je trebalo malo duže to sa shvatim.

  • Pretpostavljam da vreme koje je potrebno da bi se izradila jedna ilustracije zavisli i od veličine iste, ali i da je bitan faktor i inspiracija. Šta se dešava kad ona reši da te na dan, dva, napusti?

Sve je stvar komunikacije sa naručiocem i ponekad je nažalost stvar trenutka. Baš kao i sa svakim stvaralačkim procesom! Volim da sebi odredim rok jer tako sve brže uspem da završim. Za mape mi treba puno vremena, za ostalo malo manje.
I
nspiracija dolazi iz svakodnevnih doživljaja i dugodovština! Trudim se takođe da imam neke stvari koje retko online pokazujem – to je neki moj sketchbook gde šaram i crtam i pokušavam nove tehnike i onda ako inspiracije nestane, zaronim u to… Dok radim slusam podcaste i knjige i koješta po internetu i to me insiriše, kao i ljudi i njihove svakodnevice. 

  • Kako bi najjednostavnije opisala ono čime se trenutno baviš?

Za mene je najbolja definicija onoga čime se ja bavim “vizuelno pripovedanje”, to je ustvari ilustracija, prikaz ljudi i događaja na jedan vrlo subjektivan način.


     Sa 26 godina Sonja je napustila Novi Sad ali mu se veoma rado vraća. Kada se priseti svog odrastanja u ovom gradu kaže:”…život mladog a odraslog čoveka je izgledao kako ja verujem da uglavnom kod nas izgleda – previše politike, previše bavljenja sporednim stvarima i nevera u budućnost. Ipak, mi smo se baš dobro zezali i pronalazili načine da nam bude zabavno i dobro. Sa ove istorijske instance, mislim da sam mislila da sam znala mnogo više nego što zaista jesam i da sam bila manje srećna nego što sam trebala da budem. Bio je to dobar život ali neke stvari se vide retroaktivno i to tako treba da bude”.
     Iako izbegava osećaje nedostajanja, kada nostalgičnost uzme maha fale joj “jednostavne stvari, mogućnost delegiranja i ispomoći, šetnje Kejom i taj neki rodovsko plemenski princip koji mi imamo i koji je često suštinski deo nas, a da ga nismo ni svesni. Pariz te prigrli i ne pušta te ma koliko ti to ponekad možda i hteo. Tu je da te podseti da u svemu dobrom ima nečeg lošeg i u svemu lošem ima nečeg dobrog…”
    Nakon što je knjiga svoju promociju imala u Beogradu, Novom Sadu i Parizu, Sonja nastavlja da radi na sledećim projektima ali i promocijama. “Trenutno radim na jednom magičnom projektu sa Sarom Radojković, novinarkom Vice-a a takođe se kuva branding za jedan kozmetički brand i nekih par posebnih mapa bliskih mom srcu. Otiđite stvarno i na sciencebibleproject.com – mene zasmejava”.  Rad ove ilustratorke  možete pratiti na njenom sajtu sonjabajic.com, ali i na društvenim mrežama. A u koliko ovih dana tražite unikatnu čestitku ili poklon za predstojeće praznike obavezno obarite pažnju na ono što Sonja može da ponudi.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *