Književno ušuškavanjePriče sa Šinidada“Sitnice koje život znače” Lorenco Marone

24/02/20190
http://finvala.com/wp-content/uploads/2019/02/IMG_8562.jpg

     Nedelja, dan rezervisan za sitnice. Bilo to duže razvlačenje u krevetu, kafa u istom, duge šetnje ulicama grada, ili koja kocka čokolade više… ili možda ipak ušuškanost među stranice knjige.
     U februarskom izdanju rubrike “ušuškanost među knjige” pričamo upravo o sitnicama i prelistavamo Sitnice koje život znače, Lorenca Maronea. Ono što me je privuklo da se upoznam sa načinom pisanja ovog italijanskog pisca jeste sinopsis koji me je neodoljivo podsetio na džangrizavog Uvea (Čovek po imenu Uve). Zanimalo me je da li je po sredi jedna od copy-paste sposobnosti ili drugačija priča o još jednom namćorastom starcu. Jer imamo sedamdesetsedmogodišnjaka koji je rešio da pod stare dane promeni svoj život.


“Zovem se Čezare Anuncijata, imam sedamdeset sedam godina i protraćio sam sedamdeset dve godine i sto jedanaest dana. Potom sam shvatio da je došao trenutak da istinski uživam u stečenom poštovanju.”


     A šta još saznajemo o Čezareu? Cinik je, penzioner, udovac, i dane provodi sam uz koju cigaretu i čašicu alkohola više nego što bi mu lekari dozvolili… Društvo mu ponekad prave njegov podjednako star prijatelj Mario koji je već godinama ne izlazi iz svog stana, usamljenica Eleonora iz čijeg se stana šire neprijatni mirisi njenih mačaka. Veoma često, uglavnom kada je gladan, Čezarea obilazi i jedan od Elenorinih mačora. Dok noći u kojima ne želi da bude samac provodi u društvu vremešne prostitutke Rosane… Tu su naravno i njegova deca, sin i ćerka sa kojima i nema neki odnos.

“Nikada nije preterano mario za ljude oko sebe, ali sada, na zalasku života, postaje svestan patnji s kojima se suočavaju njemu bliske osobe: njegova ćerka ima probleme u braku i to ne želi da prizna. Njegov sin Dante je gej, i nikada mi to nije rekao…”


      A šamar koji će ga naterati da otkriva sitnice koje u životu voli i da ogoli svoju prošlost, dolazi iz stana iznad njegovog. Tamo jedna mlada, lepa, žena svakodnevno trpi šamaranje i nasilje od strane svog muža.
     Nerviraće vas njegov sebičluk, možda nećete podržavati njegovu prošlost, prolazićete zajedno kroz dileme i razmišljati šta biste radili da ste na njegovom mestu. Dilema da li je glavni lik ovog romana dobar ili loš vodiće vas do poslednjih strana. Na posletku on je samo jedan starac sa svim vrlinama i mana običnog čoveka. I sa kajanjem zbog onoga što (ni)je uradio za svojih sedamdeset i kusur godina. Zato odlučuje da promeni ono što je moguće. Da popravi odnos sa svojim decom. Da prihvati da mi je sin gej, da podrži i razume ćerku kada saznaje njenu najveću tajnu… naposletku da pokuša da spase jedan mladi život. A ako se tokom čitanja budete zapitali koje su to sitnice koje život znače, otkriće vam Čezare pred sam kraj, svog života ili knjige saznaćete sami. Pa kada vam bude govorio kako voli “… pse koji nakrive glavu dok te slušaju, volim i sveže okrečene kuće. Volim kad me na noćnom ormariću čeka neka knjiga, volim marmeladu iz tegle i žutu svetlost uličnih lampi… volim one kojima je čaša uvek do pola puna. Volim sedu kosu i gvozdene vage kakve su nekad koristili piljari. Volim kad me kod kuće dočeka miris ručka. Volim zvuk poljupca na koži. Volim one koji se ne plaše da prvi zavole…” nateraće vas da napravite ili se pak prisetite onih sitnica koje volite i koje vam neizmerno znače.

     Da li je isti kao Uve!? I jeste i nije. To što imaju dovoljno godina života i iskustva jeste sličnost. Ali su mladost proveli različito, te su im i priče kao i životne sitnice različite. Možda ćete za Čezarea imati manje strpljenja ukoliko ne podržavate iste vrednosti kao on, te će vam Uve za nijansu biti draže džangizalo. Ostaje da ovom nizu namćorastih matoraca dodam i Herndrika Hruna, pa da među njima izaberem miljenika. 

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *