Priče sa ŠinidadaPreporuke u decembru

27/12/20180
http://finvala.com/wp-content/uploads/2018/12/IMG_8173-copy.jpg

Knjiga “O pisanju”  – Stiven King

     Književno ušuškavanje za protekli mesec bilo je rezervisano za upoznavanje sa Stivenom Kingom. Nije to bilo klasično upoznavanje, jer je knjiga “O pisanju” najmanje tipična za ovog autora. Ali je u njoj ispričano mnogo toga o veštini pisanja, kao i o načinu na koji King stvara svoja dela. Pored toga, Stiven otvara svoju dušu u potpunosti te nas pušta da zavirimo u njegov privatni život. I nije to čeprkanje po njegovoj intimi već pre prikaz onih detalja koji se možda mogu zanemariti ali su negde veoma važni za stasavanje jednog pisaca.
Za one koji vole pisanu reč ovo je sjajna knjiga koja će vas podstaći da čitate više pa samim tim i pišete više. Sa druge strane, za one koji jednostavno samo uživaju u knjigama Stivena Kinga ovo će biti bliski susret sa omiljenim piscem.


Serija “The Marvelous Mrs. Maisel”

     Da sam ‘50. godina imala 20 i neku nosila bih tokce, rukavice i kapute intenzivnih boja. Uske haljine ili komplete, i potpetice srednje visine. Kosa do ramena, u talasima, jak karmin i nokti ovalni nežno roze nalakirani. Baš poput gospođe Maisel u seriji “The Marvelous Mrs. Maisel”. Po sredi je jedna od onih serija koja ne opterećuje, već vas tih pedesetak minuta odvodi u jedan svet čistog užitka. Ali i koketiranja sa stilom, muzikom, atmosferom. Tokom novembra odgledala sam prvu, a već početkom decembra izašla je i druga sezona, te se veoma radujem nastavku druženja sa brzopletom i beskrajno zanimljivom Mič Mejzl. Pored same priče, koja prati ovu junakinju u pokušaju da postane stand up komičarka, ali u isto vreme ostane i dobra domaćica, supruga, majka i ćerka, muzika i kostimi za čas će vas preseliti u Nju Jork ‘50. godina. Ukoliko do sada niste, zakažite svoje druženje sa Mrs. Maisel, uživaćete. Pogotovo ukoliko ste voleli Gilmoreove. Jer “The Marvelous Mrs. Maisel” dolazi upravo od iste autorke.


Film “The Dressmaker”

     Dok smo još u 50tim i među kostimima inspirisanim tim vremenom, moram vam pomenuti i film “The Dressmaker”. Pomešanost žanrova ali i svetova prva je asocijacija na ovo ostvarenje. Jer zamislite samo Kate Winslet u ulozi Tilly Dunnage koja se u punom sjaju i glamuroznom kostimu vraća iz Pariza u zabačeno australijsko selo. Iz grada svetlosti i mode, gde je naučila sve o šnajderaju, vraća se u varošicu prašnjavih ulica, koje filmu daju western šmek. Njena elegancija i odmerenost u prvoj sceni filma ukazuju na dramu, ali će vas već pojavljivanje lokalnog policajca navesti na pomisao da je po sredi komedija. Kroz dva sata shvatićete da je razlog zbog kog se Tilly vratila zapravo misterija. Da je nakon mnogo godina došla da razreši ubistvo školskog druga, za koje je okrivljena i zbog kog je proterana iz sela. Raznolikost meštani tog zabitnog sela držaće vam pažnju od prvog do poslednjeg minuta filma. Svaki lik je poseban i gotovo svakog ćete zbog barem jedne osobine voleti ali u isto vreme će vas i dovesti do ludila.
Film je daleko od vrhunskog ostvarenje ali velikim, pa i neočekivanim, obrtima zainteresovaće vas i prepustiti uživanju.


Predstava “Trpele” – Beogradsko dramsko pozorište

     I za kraj današnjeg javljanja, jedna tema koja je aktuelna u svako vreme. Želela bih da vam preporučim predstavu “Trpele” Beogradskog dramskog pozorišta. Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama obeležen je 25. novembra. I tada sam želela da vam pišem o pomenutoj predstavi, ipak potrebno je da i pre i nakon ovog jednog dana u godini pričamo o ovoj veoma važnoj temi. Zato vam predlažem da baš predstava “Trpele” bude sledeća koju ćete pogledati. Na maloj sceni BDP-a čekaće vas sedam žena iz rešetaka, u zatvorskoj odeći… Zašto su iza rešetaka? Zato što su trpele, trpele, trpele i na kraju ubile! Uostalom, ispričaće vam i same. Neke su trpele zato što su bile mlade i zaljubljene, neke zato što su želele malo zabave, neke zato što su imale decu, neke baš zato što ih nisu imale… uostalom šta će reći komšiluk!? Ono što je važno da znate, a što je ujedno i zastrašujuće jeste da je ovaj komad nastao na osnovu autentičnih ispovesti žena-žrtva nasilja. Veoma potresne ispovesti predstavljene su surovo, ali opet dozirane na način da vaš prodrmaju i ne dozvoli vam da nakon završetka ravnodušno napustite pozorište.


fotografija predstave “Trpele” – Marija Ivanišević

Ukoliko ste nešto od pomenutih preporuka već gledali ili čitali radujem se da čujem vaše utiske kao i preporuke.
Do sledećeg javljanja,
Pozdraaav 🙂

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *