Priče sa ŠinidadaPonovo radi Muzej savremene umetnosti

14/12/20170
http://finvala.com/wp-content/uploads/2017/12/Untitled-design.png

     Moderna galerija u Beogradu otvorena je 1958. godine sa ciljem da upravo tu budu izložena moderna umetnost Jugoslavije i Srbije. Za upravnika je imenovan Miodrag B. Protić, koji je krajem 1959. godine raspisao konkurs za projekat nove zgrade institucije. Slikar i teoretičar umetnosti Protić je boraveći u Njujorku posmatrao rad Muzeja moderne umetnosti (MOMA). Prikupljao je ideje i imao u vidu da muzej mora umetnost da približi i učini dostupnom naraštajima koji dolaze. Godinu dana nakon raspisivanja konkursa izabrano je rešenje arhitekata Ivane Raspopović i Ivana Antića. Izgradnja je započeta 1961. godine. Otvaranje je predviđeno za šezdeset i treću godinu, mada do svečanog otvaranja nije došlo ni šezdeset i četvrte godine. Neposredno pred otvaranje Moderna galerija menja naziv i tako je 20. oktobra 1965. godine, na ušću Save u Dunav, otvoren Muzej savremene umetnosti, za mnoge dom u kome će se umetnost objediniti i prikazati svoju raskoš.

SEKVENCE

     Muzej je u poslednjih deset godina bio zatvoren. Nakon renoviranja, Muzej savremene umetnosti otvoren je izložbom koja nosi naziv “Sekvence”. Izložba predstavlja umetnost nastalu na područjima Joguslavije od početka XX veka do danas. Strukturirana je kao niz od osamnaest sekvenci koje hronološki prate istoriju umetnosti u Jugoslaviji i Srbiji. Autori su se odlučili da izložba ponese naziv “Sekvence”, koristeći pojam iz filmskoj terminologiji, koji ukazuje na niz scena povezanih jedinstvom vremena i lokacije. Ovde primenjen, pojam “sekvence”, predstavlja umetničke pravce, tendencije i pokrete, povezane kroz vreme i prostor. Svaka pojedinačna sekvenca organizovana je tako da obuhvata slične i srodne pojave. Ovih osamnaest sekvenci podeljeno je u pet tokova, od kojih svaki zauzima po jedan nivo izložbenog prostora. Te se tako umetnost prve polovine XX veka nalazi na prvom nivio. Drugi nivo rezervisan je za avangardu, neo-avangardu i nove umetničke prakse. Dela postmodernizma očekuju vas na četvrtom nivo, dok je peti nivo posvećen umetnosti u Srbiji devedesetih godina.

Izabrana dela 

  1. Na prvom nivou izdvojena su dela građanskog modernizama i socijalnog realizama, te su na jednom mesto radovi sa potpisom Nadežde Petrović, Vladimira Becića, Save Šumanovića, braće Kralj, kao i ulje na platnu Slikarka sa strelcem” (1937) Milene Pavlović Barili.
  2. Vladan Radovanović svoj doprinos daje delom Portret – Pejzaž” (1954). Ovo je jedan od najranijih radova koji uključuje tautološke elemente. Značenje ima dva nivoa, gde prvi podrazumeva značenje samih reči, a drugi značenje lika sastavljenog od reči.
  3. Šijanovo Samoubistvo medija”, zanimljiv je eksperiment nastao 1977. godine. Naime, autor je prvo fotografisao sebe u ogledalu a kasnije, razvijenu fotografiju postavlja preko ogledala i ponovo fotografiše. Ovaj postupak ponavlja više puta sve dok foto sistem ne uništi svoju sposobnost fotografisanja, a fotografija postane beli papir.
  4. Apstraktni predeo je posebno dominantan u socijalističkoj Jugoslaviji pedesetih i šezdesetih godina, a Petar Lubarda je autentična pojava u jugoslovenskom slikarstvu tog vremena. Njegovo delo Fantastični predeo” (1951) ukazuje na stepen apstrakcije koji je sve više izražen.
  5. Rad Dušana Otaševića “Druže Tito, ljubičice bela, tebe voli omladina cela” (1969), podsetiće vas na sve ono što znate o Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji ali će vas u isto vreme i ostaviti u nedoumici da li je po sredi veličanje vođe ili ironija.
  6. Na poslednjem nivo nalaze se dve sekvence – Umetnost devedesetih i Umetnost danas. Poslednja decenija XX veka predstavlja period u kome se umetnički život odvija u haotičnom društvu, obeleženom ratovima, sankcija, sveopštim poremećajem sistema vrednosti. U takvim okolnostima nastaju i fotografije Vesne Pavlović, koje prikazuju raskoš hotela Hajat za vreme bombardovanja 1999. godine.
    U okviru sekvence Umetnosti danas izloženi su radovi lokalnih i internacionalnih umetnika. Tu je i delo Biljane Đurđević Poslednji dani Deda Mraza” (2001), kojim Biljana ruši mit s kojim se bezbrižno odrastalo. Njen Deda Mraz je ogoljen i nalazi se na obdukcijskom stolu.

Ovo su samo neka od izabranih dela koja možete pogledati u okviru izložbe Sekvence” u novootvorenom Muzeju savremene umetnosti. Ukoliko ste već posetili muzej ili tek planirate, radujem se da u komentarima čujem vaše mišljenje i preporuke.

Podeli sa prijateljima:

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *