Književno ušuškavanjePriče sa Šinidada“Petrijin venac” – knjiga i predstava

15/10/20190
http://finvala.com/wp-content/uploads/2019/10/C447ECC4-23A3-48CB-8E05-9793C6D5AADC-1280x1707.jpg

Nova pozorišna sezona se zahuktava i gotovo da su sva pozorišta podigla svoje zavese. Kako još uvek nisam odlučila kojom predstavom da otvorim pozorišnu sezonu 2019/2020, reših da Vam pišem o jednoj od onih predstava koje su u mom slučaju obeležile sezonu koja je za nama. Biće ovo ujedno i obnavljanje rubrike “Književno ušuškavanje” jer je po sredi književno delo Dragoslava Mihailovića koje je ansambl Ateljea 212 pretočio u sjajnu predstavu. 

“Petrijin venac” Dragoslav Mihailović

Mihailovć je ispleo priču o Petrijinom životu tako da nećete uspeti da budete nemi posmatrač jedne sudbine. Imaćete potrebu da je bodrite, da proživite njene patnje, da je hrabrite i navijate, a na kraju biće dovoljno da je samo pustite da priča. Roman je napisan u prvom licu, kosovsko-resavskim dijalektom, tako da izgleda kao da se jedna obična žena iz naroda obraća upravo vama. Ona ispreda jednu priču o borbi, o gubitku, o životu. Plete venac čiji su i početak i kraj obeleženi smrću.

Sve je tu manje-više poznato. Selo u Srbiji, život jedne neobrazovane, obične, žene, vreme ratno i posleratno. Svet zatvorenosti, protkan sujeverjem i tradicijom, svet patrijarhata koji guši žensku slobodu i sreću još u njenom nastanku.

I to smo sve “mi”, jer gotovo sigurno da ćete tokom čitanja pomisliti barem na jednu poznanicu koja makar deo svoje sudbine deli sa Petrijom.

Predstava “Petrijin venac”

Ovakva priča o Petriji, jakoj, neustrašivoj ženi, koja pripoveda o svom životu lako se može zamisliti kao monodrama. Još tokom čitanja knjige pred očima možete imate jednu sredovečnu ženu u crnini koja sedi na drvenoj stolici, postavljenoj na sredini pozornice, koja u tom trenutku predstavlja njenu kuhinju, i priča.

Ipak, neverovatna je zamisao, a i pun pogodak Mile Mašović – Nikolić i Bobana Skerlića da lik Petrije igraju tri dame. Marta Bjelica kao mlada Petrija, Jovana Gavrilović kao “gradska” i Milica Mihajlović kao Petrija udovica. Ono što ostavlja još veći utisak jeste da su sve tri Petrije sve vreme na sceni. One nadopunjuju jedna drugu, i pretapaju se iz jednog perioda Petrijinog života u drugi. Scenografska rešenja su veoma promišljena, sa upečatljivim detaljima. Ceo glumačka postavka od podizanja do spuštanja zavese veoma vešto prati Petriju i omogućava joj da svoju sudbinu podeli sa svima.

Zašto bi trebalo da pogledate ovu predstavu ukoliko već niste?

Zato što je jedan zahtevan scenski materijal, idealan za monodramu, podignut na viši nivo koji ne umara, koji i pored toga što znate radnju drži pažnju i iznova uzbuđuje.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *