Književno ušuškavanjeOmiljene knjige iz 2020. godine

14/01/20210
http://finvala.com/wp-content/uploads/2021/01/IMG_2193.jpg

               Svođenje računa nekako se samo nametne na prelazu između dve godine. Najdraže od njih gotovo uvek mi bude ono sa pročitanim knjigama.

             Tokom 2020. godine čitalo se više nego prethodne, možda je pandemija uticala na to da se nađe koji sat više za još po koji pročitani red ili stranicu. Statistiku ni ovog puta nisam strogo pratila, čitala sam onoliko koliko mi je prijalo. Možda je baš to razlog što je po prvi put godinu za nama obeležilo odustajanje. Iako sam dugo smatrala da o knjigama treba suditi tek nakon zatvaranja poslednje strane, ma koliko dolazak do tog kraja bio težak, ovog puta ohrabrila sam sebe da je potpuno u redu odustati. Ne zato što određena knjiga nije bila dobra, nego samo zato što se možda nismo srele u pravo vreme. Možda nije pravi trenutak i možda je potrebno da prođe neko vreme kako bih uživala u njenoj suštini.

         Ipak danas pričamo o onim koje su tokom 2020. ostavile dobar utisak. Bilo ih je nekako, ali ove tri bih uvek svakome rado preporučila. Zajednička crta im je to da sve tri potpisuju domaći autoru. U ovom tekstu poređani su po rasporedu čitanja.


„Besnilo“ Borislav Pekić

          Baš u jeku pandemije kovida odabrala sam da se upoznam sa delom Besnilo Borislava Pekića. Da li je to bila pametna odluka razmišljala sam i tokom čitanja, pogotovo kod delova koji su u potpunosti mogli da se poistovete sa onim što nam se odigrava(lo) pred očima.  Pa ipak nisam zažalila ni jednog trenutka, ovo je delo koje bi trebalo da bude obavezno štivo! Bilo je to sjajno čitalačko iskustvo, uz odlično izgrađene likove koji fantastično daju zaplet ovoj priči o ljudskosti, i onome što sledi kada ista izostane. Nije to samo priča o epidemiji, već i o odnosu prema prirodi i njenoj reakciji na našu oholost. Priča nam Pekić kroz Besnilo o ljudskoj psihi i načinu na koji reaguje kada je u opasnosti, o osnovama virusologije, i detaljno opisuje način na koji funkcioniše aerodromski sistem. Na sjajan način provlači i politiku taman dovoljno da nas podseti da je prisutna u svakom segmentu našeg života. Moguće je i to da je Pekić ovim delom želeo da iskritikuje društvo, ali i ukaže na to da kada nas zadesi globalna nesreća postaje nebitno ko je ko. Prioriteti se menjanju, učimo o sebi, ko smo i od čega smo satkani.


„Grad bola“ Meti Kamberi

             Još jedna kritika upućena društvu i sistemu, posve drugačija, ogoljena i direktna dolazi od Metija Kamberija. Dirljiva autobiografija devetnaestogodišnjeg dečaka zadaće vam mučninu tokom čitanja pogotovo ako sa uma ne možete da otresete misao da je autor sve to i sam proživeo. Meti je svoje preživljavanje na ulici, odrastanje u hraniteljskim porodicama koje veoma često nisu u stanju ni sopstvenu decu da izvedu na pravi put, kao i život u domu pretvorio u svoju prednost. Život ga nije mazio i to je jasno istakao u svom delu. Možda ovo neće biti najsjajnija knjiga koju ste pročitali ali ako u vidu imate to da je knjigu koja ima sve elemente ozbiljne literature napisao devetnaestogodišnji momak koji je postao funkcionalno pismen tek sedam godina pre objavljivanja svog prvog dela, a pritom je veći deo svog života govorio jezikom ulice onda ćete shvatiti da je Meti Kamberi zapravo pisac o kom će se tek pričati.


„Uhvati zeca“  Lana Bastašić

             Činjenica da sam Uhvati zeca pročitala za svega nekoliko dana, govori u prilog tome o kakvom se delu radi. I ne, nije po sredi lako štivo već ono koje vam ne dozvoljava da ga odložite dok ga ne završite. Već nakon prvih rečenica Lana vam svojim načinom pisanja daje dovoljno dobar razlog da uz knjigu ostanete do samog kraja. A na kraju vas čeka novi početak. Tada shvatate da je ova vožnja sa glavnim junakinjama od Mostara do Beča bila prebrza, da ste u toj žurbi možda ispustili iz vida neke važne detalje i imate želju da obiđete još jedan krug, ovog puta sporije.
Ovo je priča o prijateljstvu dve mlade žene sa ovih prostora, Sari i Lejli, i njihovom odrastanju u zemlji pogođenoj ratom. Sara živi u Dablinu sa svojim izabranikom i vodi jedan život posve drugačiji od onog koji je vodila na Balkanu. Jedan poziv od njene nekada najbolje drugarice Lejle (sa kojom se nije ni videla ni čula 12 godina) nateraće Sara da ostavi sve kako bi otišla u Mostar po Lejlu odakle će se uputiti ka Beču i usput otvoriti neke davno zatvorene teme.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *