Priče sa ŠinidadaNovosadski predah

20/02/20201
http://finvala.com/wp-content/uploads/2020/02/cover.jpg

     Kada tražim mesto do kog je brzo stići i još lakše pobeći od svakodnevne gužve, i uživati u miru i nešto sporijem ritmu, Novi Sad se uvek nametne kao prva opcija. Tako je bilo i ovog puta. Produženi vikend bio je idealan za beg.
Sunce, i temperatura koja je tih dana dosezala i do 16. podeljka bili su dobri saveznici u ovoj kratkoj misiji odmora. Tri dana čistog uživanja. Jedan od njih u potpunosti posvećen Novom Sadu, sedenju pokraj Dunava, i šetnji dugoj 10 kilometara.

     Ljubav prema belim košuljama, koja je ove sezone naglo porasla, morala je da bude podeljena sa sunčanim Petrovaradinom. Za tu svrhu je iskorišćen najtopliji dan. Prelaskom preko Varadinskog mosta iz pravca centra Novog Sada uputili smo se ka Petrovaradinskoj tvrđavi. Lepotici i zaštitnim znakom Petrovaradina i Novog Sada, koja se prostire na 122 hektara i predstavlja jednu od značajnih kulturno-istorijskih znamenitosti. Napravljena je u vojne svrhe, pa ne čudi što važan deo predstavljaju kapije i vrata, koji su bili jedini način ulaska u tvrđavu.

    I naravno, ništa bez Petrovaradinskog sata, koji se još naziva “Pijani sat”. Datira iz 18. veka i predstavlja poklon habzburške carice Marije Terezije. Objašnjene epiteta pijani leži u tome što je carica zamislila da bi i sa novosadske strane trebalo da se vidi koliko je sati. U tu svrhu kazaljke su postavljene tako da velika pokazuje sate, a mala minute. Sunce je bilo toliko blagonaklono da je ostalo samo da se uživa u pogledu, kafi, dugoj šetnji i da se upija svaki zrak.
    Jedan dan bio je rezervisana za Sremske Karlovce. Udaljeni tek 11 kilometara od Novog Sada trebalo bi da budu obavezna destinacija ukoliko u Novom Sadu ostajete nekoliko dana. Dobra povezanost lokalnog saobraćaja omogućava izlet čak i ako niste došli sopstvenim kolima. A verujte, ovom malom gradu sa neverovatnom istorijom dugujete posetu.
     “Četiri lava”, kultna česma smeštena u središnjem delu Trga Branko Radičević. Podignuta je 1799. godine, u čast završetka radova oko prvog vodovoda u Sremskim Karlovcima. Danas je česma postavljena na uzvišenje od tri mermerna stepenika, a mermer od kog je izgrađena poznat je još i kao “crveni mermer” i vađen je iz kamenoloma u blizini Pečuja u Mađarskoj. Obnavljana je 1858. i 1925. godine, a na današnje mesto je premeštena 1903. godine nakon izgradnje današnjeg zdanja Gimnazije.
     I tako dolazimo do Karlovačke gimnazije – najstarije srpske gimnazije osnovane 1791. godine. Sa radom je počela godinu dana kasnije i imala je tri profesora i isto toliko razreda od čega je jedan bio pripremni. U to vreme bila je isključivo muška škola i predavanja su se održavala na latinskom. Nastava na srpskom počinje od 1852. godine, a pored toga đaci su osim nemačkog učili i grčki i mađarski. Od ostalih predmeta izučavala se istorija, geografija, logika i prirodne nauke. Zdanje u kojoj se škola danas nalazi podignuto je 1892. godine.

     U klupama Karlovačke gimnazije sedeli su Dimitrije Davidović, Jovan Sterija Popović, Branko Radičević, Borislav Mihajlović Mihiz, Vida Ognjenović… Zanimljivo je da je Vuk Stefanović Karadžić pokušao da upiše ali je sa svojih 19 godina bio prestar. Unutrašnjost gimnazije uređena je muzejski, pa su u njoj snimani i neki od kultnih filmova kao što su Balkan ekspres, Varljivo leto, i naravno Lajanje na zvezde.
    Vidikovac je ono čemu smo se takođe radovali. Međutim kako smo za obilazak izabrali subotu 15. februar, kapija Vidikovca je bila zaključana. Na Vidikovcu se nalazi amfiteatar kao i otvorena scena na dva nivoa, tu je i skulptura pesnika Duška Trifunovića koji sedeći na stepenicama dočekuje posetioce. Ostali smo uskraćeni za pogled koji se pruža na Sremske Karlovce i bačku ravnicu, ali nas to nije sprečilo da na Trgu Branka Radičevića probamo ukusnu hranu, pazarimo dobro vino ali i svratimo do Saborne crkve Svetog Nikole. Pa naposletku, bilo je dovoljno i samo da sedimo na Trgu okupanom suncem i upijamo mir i tišinu koju mali grad nekako obavezno sa sobom donosi.

Jedan komentar

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *