Priče sa ŠinidadaMuzej u kom caruju knjige – I deo

17/04/20180
http://finvala.com/wp-content/uploads/2018/03/IMG_6231-1280x853.jpg

     Danas započinjemo putovanje kroz Muzej knjige i putovanja i kroz Muzej srpske književnosti. Za obilazak će nam trebati nešto više vremena pa zato u današnjem javljanju putujemo malo do Etiopije i Tajlanda pa onda malo do Latinske Amerike, i sve to uz pomoć knjige. Zatim se vraćamo u Srbiju i pričamo o najstarijoj porodičnoj biblioteci u Srbiji i o istorijatu Udruženja “Adligat”. Putovanje nastavljamo i u sledećem javljanju, jer priča o srpskoj književnosti, o Jovanu Jovanoviću Zmaju, Pavlu Vujisiću, Ileani Čuri i drugim velikanima zaslužuje poseban tekst.


 

   “Napraviti biblioteku u kući, znači podariti joj dušu” rekao je Ciceron, a čini se da je naš današnji domaćin to doslovce ispoštovao. Viktor Lazić, advokat, pisac i avanturista, osnovao je Muzej knjiga i putovanja, kao i Muzej srpske književnosti. U kući, na adresi Josipa Slavenskog broj 19a caruju knjige. Zahvaljujući gostoprimstvu Viktora i Aleksandre danas zajedno krećemo na putovanje svetom uz pomoć knjige.

     Vraćamo se u daleeeku prošlost. Ono što bi trebalo napomenuti pre nego se upustimo u avanturu jeste da je dobri deo knjiga koje se u muzeju nalaze doneo upravo Viktor sa svojih proputovanja. Prva prostorija u koju ulazimo ostavlja bez daha, kako svojim izgledom tako i knjigama koje se u njoj nalaze. Izrađene na najčudnijim materijalima i sa najraznovrsnijom primenom, saznajemo da knjige nisu namenjene samo za čitanje. Da li ste znali da knjigu možete pojesti? Da, da, čitate pa malo ogladnite. Jednu takvu možete videti (ne i probati!) baš na ovom mestu. Reč je o dvojezičnoj zbirci kineskih pesama. Stranice ove knjige napravljene su od pirinča, te je u vreme velikih gladi bilo od velikog značaja posedovati barem jednu ovakvu. Bilo je dovoljno otopiti strane, začiniti ih i pojesti.

     Tu je i kolekcija knjiga iz Etiopije čije su korice napravljene od ovčije, ali i od kozije kože. Na pojedinim knjigama nije naznačeno koje godine je nastala, pa se njihova starost određuje prema jačini mirisa. Knjiga je mlada onoliko koliko je njen miris intenzivan. Iz Etiopije su i najneobičniji molitvenici. Oni minijaturni, koji se poput amajlije mogu nositi u specijalnim kožnim torbicama, oko vrata ili oko ramena. Sa Tibeta je stigao i molitvenik u okruglim metalnim koricama koje su pokretne. Veruje se da kada prilikom izgovaranja molitve (na glas ili u sebi) okrećete knjigu oko ose držanja molitve brže putuju do neba.

     Sa Tajlanda je u ovo carstvo stigla i veoma neobična knjiga napisana na izmetu slona. Naime, slonovi su vegetarijanci, te su se tajlanđani dosetili da sakupljaju njihov izmet koji je bogat celulozom i od njega naprave dobar papir za pisanje knjiga.

       Da li ste znali da se korice knjige mogu napraviti i od kostiju? Magijska knjiga plemena Batak, napravljena je i oslikana rukom, stranice knjige su od palminog lišća, dok su korice načinjene od kostiju. Ne može se sa preciznošću tvrditi, ali istorijske činjenice ukazuju na to da su po sredi ljudske kosti jer je ovo pleme ranije bilo ljudoždersko i poznato po tome da su korice svojih knjiga pravili upravo od ljudskih kostiju.

      Gotovo magičnim prevozom putujemo dalje kroz muzej i upoznajemo kulturu različitih zemalja. Tako nas put navodi do Latinske Amerike, gde nam iz Urugvaja svojim potpisom maše najvoljeniji predsednik ove države – Pepe Muhika. Čovek koji će ostati zapamćen kao najsiromašniji vladar jedne države svojom knjigom i potpisom doprineo je rastu ovog Udruženja. Ovde je Pepe u društvu Maria Vargasa Ljosa i Gabriela Garcie Markeza. Od eksponata svoje mesto u kutku Južne Amerike našla je i mačeta koju je Viktor koristio dok se probijao prašumom Amazonije, ali i glava pirane. Kolekcija knjiga iz Amazonije broji preko 250 knjiga.

BIBLIOTEKA LAZIĆ OD 1882

     I kada smo malo proputovali svetom, vraćamo se kući. Tamo gde je priča našeg domaćina i počela. Biblioteka Lazić zvanično je osnovan 1882. godine u Vojvodini. Tada počinje i dan danas traje borba da se tradicija i ljubav prema knjigama prenosi sa kolena na koleno. Tradiciju sakupljanja knjiga porodice Lazić započeo je sveštenik Mihajlo Lazić, a biblioteku je za javnost prvi put otvorio Aleksandar Lazić 1882. godine u mestu Kumane kod Zrenjanina. Tokom istorije, biblioteka je delila sudbinu srpske države. Ma koliko puta da je bila uništavana uvek se poput feniksa dizala iz pepela. Tokom Prvog svetskog rata vlasnik biblioteke bio je Luka Lazić. Sa srpskom vojskom pešaka je prelazio albansku golgotu, sve vreme u svom gunju imao je ušivene knjige od kojih se nije odvajao. Na Krfu i u Solunu Luka je sakupljao srpsku izbegličku štampu, te je tako nastala jedna od najvećih kolekcija ratne štampe.

    Između dva rata biblioteka u Vojvodini je u posedu imala oko 20 000 naslova. Tada Luka Lazić osniva mrežu za raznošenje knjiga biciklima po Banatu. Problem su predstavljali nemarnost čitalaca koji su u nestašici papira često cepali stranice knjiga. Kolika je zapravo Lukina ljubav prema knjigama bila ukazuje nam činjenica da je strane koju nedostaju sam dopunjavao i ilustrovao gde je to bilo potrebno.

     Tokom Drugog svetskog rada na scenu ove priče o istoriji biblioteke Lazić izlazi Viktorova baka, Danica Lazić. Nepismena žena, majka dve devojčice. Nemci su je prepoznali kao pouzdanu osobu za raznošenje ratne propagande, fašističkih proglasa, knjiga i novina. Baka Danica je već svog prvog radnog dana stupila u kontakt sa partizanima i naredne četiri godine radi kao špijun sa zadatkom da ispod fašističke raznosi i partizansku literaturu (pre svega ilegalni časopis “Naša borba”), da analizira nemačke jedinice na koje nailazi i o tome obavesti partizane, i ono najvažnije – ona je mogla da ode u Zrenjanin i za novac otet od Nemaca kupi hranu koju je zatim partizanima ostavljala na dogovoreno mesto. Ono što priči o baka Danici daje značaj jeste to što je ova hrabra žena bila nepismena. Celog života bila je okružena knjigama i novinama, imala je gotovo svakodnevni dodir sa njima, a nikada nije naučila da čita.

     Sa novom, komunističkom, vlašću dolazi i do nacionalizacije biblioteke. Kako bi spasili ono najvrednije iz fonda Luka i njegov sin Milorad zakopavali su knjige ispod vinograda, te ih komunisti nisu našli. Krajem pedesetih godina biblioteku i novinarnicu obnavlja Milorad Lazić.

      Baka Danica je do poslednjih dana svog života ostala nepismena. Njen unuk, a naš domaćin, Viktor Lazić želeo je da baku nauči da čita. Tokom jednonedeljnog druženja Viktor saznaje da je on šesta generacija otkada je Biblioteka otvorena za javnost, a deveta otkada su Lazići u Vojvodini, i od kada datira njihova okupiranost knjigama. Baš zato, Viktor 2012. godine osniva Udruženje “Adligat”. Naziv Udruženja potiče od stručnog termina, koji označava više raznolikih knjiga povezanih u jednu koricu. To je ujedno i simbol povezanosti generacija, kultura, zemalja i naroda pod krovom ove institucije.

 


     U drugom delu putovanja kroz Muzej knjige ostajemo u Srbiji i pričamo o velikanima poput Laze Kostića, Pavla Vujisića, Ileane Čure i mnogi drugih. Zato se vrlo brzo družimo u novom tekstu.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *