Golubac iz brodića

Priče sa Šinidada

     Golubac, gradić na desnoj obali Dunava. Udaljen oko 120 kilometara od Beograda. Ukoliko odlučite da se uputite ka njemu, uživaćete u živopisnim predelima, zelenilu i oranicama ovog kraja. U bilo koje doba godine da dolazite sasvim je sigurno da će vas prva slika Golupca ostaviti bez reči. Jer upravo dok vas poslednja krivina pred ulazak u grad bude navodila da volan polako savijate u desno, pogled će vam ostati pravo. Pred vama će se najednom stvoriti plavetnilo velike širine. I sigurna sam pomislićete “Jesam li na moru”. Baš tako, Dunav koji se plav, nekada miran, vrlo često valovit, svojom dužinom od 2860 kilometara proteže kroz 10 evropskih država, u Srbiju ulazi kod Bezdana, prolazi kroz Novi Sad, Beograd, a ovde je more.

     I kakvo bi to more bilo kada ne bi imalo svog mornara!? Zato sam ovog puta odlučila da baš sa jednim Golubac razgledam sa Dunava. Jovan Kocmanović danas je u ulozi mornara, inače je istoričar. Mada, ukoliko odlučite da vas baš on upozna sa istorijom ovog grada i njenim znamenitostima shvatićete da je mnogo više od istoričara. Možda ćete reći da je odličan turistički vodič, dobar kormilar, možda i zaljubljenik. U ovaj kraj istočne Srbije, u svoj čamac, plovidbu, reku i istoriju ovog podneblja.

     Nalazimo se u marini, naš današnji domaćin vrši poslednje pripreme i dočekuje goste. Nasmejan, vidno raspoložen, u mornarskoj majici već na prvi pogled uliva poverenje da će plovidba biti sjajna. Na samom početku vožnje dok se čamac polako udaljava od obale, a zelenilo Karpata pomešano sa plavetnilom Dunava vas uzima pod svoje, Jovan započinje predstavljanje Golupca. Kaže da je jedna od četiri odlike ovog grada romantična energija. Prema njegovim ali i rečima meštana, Golubac je mesto gde je pola Srba naučilo da se ljubi. Usled blizine zanamenitostima ovog kraja, omiljeno je mesto za odsedanje osnovinh i srednjoškolskih ekskurzija. Tako da je baš park, koji tokom vožnje ostaje sa desne strane, mesto prvih poljubaca i ljubavi.

     Kako se udaljavamo od obale panorama Golupca postaje sve jasnija. Pokraj keja primećujemo ribare, i upravo o njima Jovan započinje priču. Upoznaje nas sa legendama o alasima ovog kraja, o tome kakvi su ribolovci ali i kakvi su domaćini Golupčani. Udaljavamo se toliko da nam grad izgleda sve manji, a tvrđava ka kojoj idemo sve bliža. I onda još koji minut vožnje i tu je, lepotica ovog mini putovanja- Golubačka tvrđava.

     Baš kao što i sam domaćin ističe ona je priča za sebe. Ona je bajka za sebe, prepuna mitova i legendi. Jovan nas prvo upoznaje sa nastankom njenog imena, a zatim priča legendu o lepoj princezi koja je bila zatvorena u najvišoj kuli tvrđave. O njenoj nesrećnoj ljubavi i golubovima kao njenim vernim prijateljima, a koji su i danas često viđeni posetioci tvrđave. Dok zaobilazi tvrđavu, i čamac usmerava ka ulazu u Đerdapsku klisuru, Jovan najveću pažnja poklanja njenom viteštvu. Prva pričica koja dočarava viteški duh ovog kraja posvećena je poljskom heroju XV veka, Zaviši Crnom. Zatim sledi priča o mitskim i istorijskim junacima koji su se borili protiv Golubačke Mušice… I kao da zna kada je dosta priče prepušta vas da uživate u neverovatnoj prirodi i zelenilu Đerdapske klisure.

     Još jedna odlika ovog mesta jeste i boemstvo. Nikako ne treba zaboraviti sve te manje ili više srećne ljubavi koje je romantična atmosfera ovog grada, i po koja čašica više, sa sobom donela. Neki od poznatijih pevača upravo su se ovde zaljubljivali, uživali u muzici, alkoholu i druženju sa alasima. Pod uticajem lepote ovog kraja ali i devojaka nastale su neke od najpoznatijih pesama posvećene lepim devojkama iz Golupca. Za završetak plovidbe Dunavom, dok se Golubac svojim šarmom već uvukao pod kožu, Jovan priča još jednu u nizu ljubavnih priča. Ovog puta glavni junaci su Aleksandar Karađorđević i princeza Marija. U početku je to priča o ostrvu za koje se na prvi pogled ne može reći kome je bliže, Golupcu ili Rumunije. Na kraju saznajemo da ostrvo ipak pripada Rumuniji i to usled zaljubljenosti i kavaljerstva Aleksandra Karađorđevića, koje mu meštani teška srca opraštaju. Tom pričom Jovan završava svoje predstavljanje Golupca kroz mitove i legende, ostavlja nas da još malo uživamo u lepoti Dunava, Karpata i zalasku sunca, a čamac polako usmerava ka marini.

     Dok se vraćamo na mesto polaska, ostaje da Jovan pitam kako to da je glavni grad zamenio varošicom u Istočnoj Srbiji!? “Za Golubac me vezuju rodbinske veze, takođe, ovde sam jedno vreme radio kao profesor istorije u osnovnoj školi… Iako sam odrastao u Beogradu, oduvek sam voleo da vreme provodim u Golupcu, na Dunavu. I gotovo uvek me je oduševljala ta neka romantična atmosfera koju sa sobom nosi”, ističe Jovan i dodaje da je prvi čamac dobio od teče kada je upisao fakultet. Kako kaže, jednog leta vozio je čamac oko tvrđave i razmišljao kako bi, kao student, mogao da zaradi neki dinar. S obzirom da tvrđava u tom trenutku, osim svoje lepote, nije imala da ponudi neku turističku atrakciju došao je na ideju da upravu tu sačeka turiste, predstavi se i ponudi im vožnju i razgledanje tvrđave sa Dunava. “Došao sam na ideju da turiste vozim čamcem, da im se predstavim kao student istorije i tokom vožnje pričam priče o tvrđavi. Kod kuće sam isčitao neke knjige, naučio još neke priče o tvrđavi. Sutradan sam sredio čamac, došao do tvrđave, predstavio se turistima koji su se tu zadesili i ponudio vožnju. I toj prvoj, a i svakoj sledećoj grupi turista, ideja se dopadala. Posebno im se sviđalo to što je turu osmislio student istorije” priseća se Jovan svojih prvih turista.

     Tadašnje ture bile su kraće, trajale su nekih dvadesetak minuta i podrazumevale su krug oko tvrđave. Ono što je još zanimljivije vožene su veslima. Sa osmehom na licu priča i o toj pomešanosti bola i sreća, jer kako kaže bilo je dana kada ga je svaki dao tela boleo od veslanja ali je u istom trenutku osećao i neopisivu sreću jer radi nešto u čemu zaista uživa. Danas, nakon nešto više od pet godina, čamac prvenac postao je motorni čamac a i dobio je društvo još jednog malo većeg čamca. I današnje ture izgledaju nešto drugačije. “Danas postoje dve ture. Kraća tura je od Golupca do tvrđave koja traje sat vremena. Duža tura je nastavak prve, gde se plovi nizvodno i prolazi kroz jedan deo Đerdapske klisure. Naravno obe su pokrivene pričama, za sada ih imam toliko da bih mogao tokom cele vožnje neprestano da pričam. Međutim, ne želim da opterećujem goste jer ovde su i da bi uživali. Tako da uglavnom tokom vožnje procenim koliko su gosti raspoloženi za priču a koliko im je potrebno uživanje” kaže Jovan. Vožnja čamca za njega je oduvek bila relaksacija i uživanje, onda je svoj hobi spojio sa svojom profesijom i napravio posao u kom uživa. Vremenom je uspeo da ponudu proširi, pa tako danas pored dve ture čamcima postoje i još dve kopnene ture kako voli da ih nazove. “Prva je biciklistička, do manastira Tuman koja nosi naziv “Stopama Miloša Obilića”. Ova vožnja traje oko tri sata, a usput pričam priče koje su u vezi sa manastirom i Milošem Obilićem koji je po narodnom predanju osnivač tog manastira. Druga kopnena tura zove se “U začaranoj šumu starih Slovena”. Reč je o pešačkoj turi do vidikovaca koji se nalaze u okolini Golupca, u okviru koje imate priliku da iz ptičije perspektive posmatrate Đerdapsku klisuru, Golubac, tvrđavu…”obajšnjava Kocmanoviić.

     Kako sam kaže Dunav za njega predstavlja neku neopisivu sreću. Zato svaki trenutak koristi da provede pored ili na ovoj reci. Prijateljstva koja na njoj ostvari prenose se dalje preko društvenih mreža. “Dosta ljudi je dolazilo za ovih šest, sedam godina. Dešava se da neko svake godine dolazi. Uglavnom preko sajta ili facebooka saznaju za  mene, ali i preko preporuka turista koji su već obilazili ovaj kraj. I nakon posete barem preko Interneta ostanemo u kontaktu”, kaže Jovan i dodaje da je upravo zbog samih turista napisao i dve knjige, “Dosta njih je izrazilo želju da kupi neku knjigu koja bi sadržala one priče koje su čuli u čamcu. Tako da sam jedne dosadne zime rešio da se tome i posvetim. Napisao sam dve knjige ali je samo jedna objavljena. Objavljena knjiga se zove “Priče iz tvrđave” i sadrži legende i narodna predanja koja govore o tvrđavi. Druga knjiga koja još uvek čeka datum objavljivanja se zove “Priče iz brodića” i u njoj se nalaze priče o istorijatu tvrđave kao i anegdote o prošlosti Golupca, zanimljivosti o Đerdapskoj klisuri i manastiru Tuman”.

     Nesumnjivo je da ovaj grad krije interesantne priče iz prošlosti, i sama tvrđava čuva različite ljubavne i viteške legende. Pored toga, Dunav je u Golupcu nešto kao more, a plovidba sa Jovanom nešto poput putivanja kroz istoriju. Zato, ako vas put navede ka Đerdapu iskoristite priliku da napravite pauzu u Golupcu i potražite Jovana. I nemojte da se brinete ukoliko se unapred niste najavili. Slobodno pitajte bilo kog kafedžiju, hotelijera, prodavca suvenira ili meštanina, vrlo brzo i lako će vas spojiti sa Jovanom. Jer i u tome se krije šarm malih gradova. Svi se poznaju i raduju da pomognu strancu.

 

Share on FacebookPin on PinterestTweet about this on Twitter
Milica Milosavljević

Trenutno nema komentara, dodajte vaš.