Priče sa ŠinidadaDela o kojima se pričalo tokom 2017. godine

28/12/20170
http://finvala.com/wp-content/uploads/2017/12/Untitled-design-1280x720.jpg

     Pred vama su četiri dela (dve knjige, jedna pozorišna predstava i jedna TV serija) o kojima se tokom 2017. godine dosta pričalo. Nadam se da ćete uživati i putem komentara podeliti svoje favorite 2017. godine.


“Čovek po imenu Uve” Fredrik Bakman

    Roman Fredrika Bakmana “Čovek po imenu Uve” najlepši je, najsimpatičniji i slobodno mogu reći najdraži roman pročitan tokom 2017. godine. Iako reklama koja roman prati za moj ukus nije najuverljivija, neizmerno mi je bilo drago kada sam, čitajući poslednje redove, shvatila koliko bih samo pogrešila da mu nisam pružila priliku. Bekman piše sa puno ljubavi, veoma kratko i koncizno, i sa lakoćom vas vodi kroz život jednog namćora po imenu Uve. A Uve? On je džangrizalo. Jedan od onih komšija čiji pogled izbegavate jer znate da će razgovor sa njim početi i završiti se gunđanjem. U isti mah, Uve je muškarac starog kova. Besprekorno pedantan i precizan. On poštuje propise, prezire birokrate i novotarije, ne voli da kasni i sve obavlja na vreme. Takođe, Uve je pun ljubavi koju ne ispoljava tako često, sve do onog trenutka kada se u njegovom komšiluku ne pojavi mlada, sposobna i brbljiva komšinica, njen nesposobni muž, njihove devojčice, jedna ofucana mačka…. Njima kao i ostatku komšiluka Uve uvek nešto prebacuje i gunđa ali im u isti mah gunđajući i pomaže. I svi oni, iako nisu uvek raspoloženi za njegovo negodovanje, čine da Uve lakše (pre)živi bez Sonje, njegove jedine ljubavi koja, i nakon smrti, daje smisao njegovom životu.

“Vodič kroz ljubavnu istoriju Beograda” Nenad Novak Stefanović

    Kada govorimo o domaćem piscu koji je ove godine svojim rečima ostavio poseban utisak onda je to svakako Nenad Novak Stefanović. Zapravo, Stefanović utisak ostavlja ne samo tokom 2017. godine, već svake subote kada u dodatku Politike objavi novi tekst o onim zdanjima pored kojih svakodnevno prolazimo šetajući Beogradom, a na koja veoma malo obraćamo pažnju. Dobar broj tih tekstova spojen je u knjigu “Vodič kroz ljubavnu istoriju Beograda”. Iako u prvi mah naslov asocira na pregršt ljubavnih priča, posredi je knjiga o arhitekturi Beograda i značajnim ličnostima koje su tkale istoriju ovog grada. Zato je ova knjiga odlično štivo za bolje upoznavanje prestonice, ali i upoznavanje sa životom i navikama znamenitih ličnosti koje su bile stanovnici ovog grada. Ono što je čini posebnom jeste i to što se radnja knjige ne završava sa zatvaranjem njenih korica. Zapravo baš tada njena avantura počinje jer  svaka naredna šetnja Beogradom biće posebna lekcija iz istorije.

Mjuzikl “Jadnici”

     Muzičko-dramski spektakl “Jadnici” su najizvođeniji mjuzikl na svetu. Nastao prema istoimenom romanu prvi put je na scenu pozorišta Madlenianum postavljen pre deset godina. Igran je sve do 2011. kada je napravljena pauza. Nakon tri godine ponovo je, uz male izmene, vraćen na istu scenu. Ovog puta glavna uloga Žana Valžana dodeljena je Nebojši Dugaliću, koji je u potpunosti opravdao očekivanja. Priča o Jadnicima u sebi sadrži široku lepezu društvenih odnosa. Radnja se odigrava u burno vreme francuske istorije i prati život čoveka koji je osuđen na 19 godina robije jer je ukrao hleb da bi prehranio porodicu. Iako pušten na slobodu inspektor Žaver stalno mu je za petama. Dobar tekst i muzika su osnova ove predstave. Pored toga što se na pevanju sve vreme insistira, dramski momenat je neizbežan. Predstava se izvodi na engleskom jeziku, uz minimalno govornih delova. Celokupno posmatrano svaki element predstave je odlično osmišljen, i ako bi nešto trebalo posebno istaći onda je to protagonista predstave Nebojša Dugalić. Ovo je uloga koja prikazuje glumački i pevački raspon i mogućnosti Dugalića. I ako možda zbog stalnog tumačenja “mračnih likova” Dugalić nije spadao u vaše omiljene glumce, ovo je delo kojim će vas kupiti. Pored njega na sceni su i uvek dobar Srđan Timarov, Nataša Marković, Ivan Bosiljčić, Katarina Gojković….

TV serija “Sluškinjina priča”

    Serija o kojoj se tokom 2017. godine puno pričalo, urađena je po istoimenom romanu Margaret Atvud. Radnja se odvija u novonastaloj državi Galad koja je smeštena na teritoriji današnjih Sjedinjenih Američkih Država, a rezultat je ekološke katastrofe, terorizma i građanskih nemira. Nova država je fašistička patrijarhalna teokratija sagrađena na tradicionalnim vrednostima koji su dovedeni do ekstrema. Kroz deset epizoda pratimo život Fredove (Elizabet Mos), jedne od sluškinja koja je bežeći od ovog režima uhvaćena. Ćerka joj je oduzeta, a za muža veruje da je ubijen. U novom režimu uloga žene je ograničena. One mogu biti supruge (što je privilegija nekolicine), mogu biti stroge “učiteljice” koje novu ideologiju uteruju u kosti podanica, posluga u kući bogatih ili ono što je i sama Fredova – sluškinja. Uloga sluškinje jeste da porodici kod koje živi podari decu. Zabranjeno im je da izlaze iz kuće, da čitaju, jedina obaveza jesta da se spreme za takozvanu Ceremoniju. Kroz seriju pratimo takav život jedne sluškinje. Zahvaljujući flešbekovima, Fredova nam dočarava kako je njen život izgledao nekada i kako je ovakav režim postepeno stupao na snagu, a onda se ustalio. Svako kršenje pravila za posledicu ima nemilosrdne kazne, što uključuje surove scene i nastoji da u gledaocu probudi bes. Iako je reč o fiktivnom svetu, svaka epizoda će vas naterati da se zamislite i spoznate koliko se teško stečene slobode mogu vrlo lako ponovo izgubiti.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *