Priče sa ŠinidadaBeogradske priče: Policajac koji je plesao ulicama grada

18/02/20180
http://finvala.com/wp-content/uploads/2018/02/27459690_2011681129071658_8846785401354435671_n-1.jpg

     Sedamdesetih godina bio je atrakcija grada, pisalo se i pričalo o njemu kako kod nas tako i širom Evrope. Osamdesetih godina prerano je penzionisan. Devedesetih ga je retko ko spominjao. Još po koja reč napisana je o njemu onih dana kada se pročula vest da je u 71. godini života preminuo. Piskaralo se tu i tamo i ovih dana kada se navršilo osam godina od njegove smrti. Današnjom beogradskom pričom prisećamo se Jovana Bulja, najpoznatijeg jugoslovenskog saobraćajca.

     Jovan Bulj bio je miljenik ne samo vozača kojima je pomagao u gustom beogradskom saobraćaju, već i onima koji su sa velikim divljenjem i interesovanjem pratili njegov šestočasovni performans na ulicama grada. Za regulisanju saobraćaja koristi se svega tri stava – ruka podignuta uvis, raširene obe ruke i otklon jedne ruke. Ove pokrete prate i komande “brzo”, “sporije”, “stoj”, i sve to uz zvižduk pištaljke. Upravo od ovih pokreta policajac Bulj napravio je umetnost. Poprilično dosadne komande pretvorio je atrakciju za kojom su se svi okretali.

     Tu i tamo kružila je priča da je elegantnost pokreta učio na baletskoj akademiji. Međutim sam Bulj je to demantovao, rekavši da nikada nije pohađao akademiju. Bio je član amaterskog dramskog društva, a atrakciju usmeravanja saobraćaja osmislio je sam. Uglavnom je regulisao saobraćaj na većim raskrsnicama grada. Sugrađani su se zaustavljali kako bi fotografisali umetnost koju je Bulj stvarao na ulicama prestonice. Postao je atrakcija glavnog grada, te su turisti gotovo obavezno na poznatim beogradskim raskrsnicama stajali da uživaju u performansu jednog policajca.

Saobraćajac koji pleše kao Elvis

     Jovan je završio Policijsku školu u Sarajevu. Nakon odsluženog vojnog roka primljen je u Savezni  sekretarijat unutrašnjih poslova, zatim je sedam godina radio u obezbeđenju i čuvao najvažnije zgrade i ljude Jugoslavije. Obezbeđivao je i druga Tita, i tako je jednom prilikom upitao da ga iz obezbeđenja premeste u saobraćaj. Odbijen je sa odgovorom da je nizak. Ipak, bio je uporan u svojoj želji sve dok nisu popustili. I tako je obukao belu uniformu, stavio šapku, navukao bele rukavice i izašao na Terazije. Od prvog radnog dana bio je atrakcija. Mediji su postali zainteresovani za njega, a svoj prvi intervju dao je za “Ilustrovanu politiku”, što je u to vreme predstavljalo posebnu privilegiju. Iako je sve izgledalo kao unapred osmišljena koreografija, svaki pokret bio je spontan. Nakon domaćih medija polako se i van naše zemlje pročulo o saobraćajcu koji pleše kao Elvis. Svoje umeće Jovan Bulj je pokazao i na Oxford Streetu. Bio je “gostujuća atrakcija” i u drugim evropskim prestonicama, a tokom leta je zabavljao turiste na priobalju Jugoslavije.  Na svetskom prvenstvu u gracioznom regulisanju saobraćaja osvojio je treće mesto, dok je na takmičenju najboljih saobraćajaca u Švajcarskoj zauzeo drugo mesto.

     Sve što je radio bazirao je na principima ljubaznosti. Verovao je da lepa reč gvozdena vrata otvara. Nije voleo da piše kazne, umesto toga smatrao je da se ljubaznošću i razgovorom sve može rešiti. Iako se mnogo pisalo o njemu, iako su svi sa oduševljenjem čekali “plesača u beloj uniformi”, vremenom je to ushićene splasnulo i Jovanovom “šouu” radovao se samo još po koji turista. Tako je ova atrakcija vrlo brzo utihnula. Sve manje se pisalo i pričalo o Jovanu, i dok je za turiste još uvek predstavljao atrakciju, sugrađanima je postao svakodnevica.  A onda ga, od osamdesetih godina, više nije bilo na raskrsnicama Beograda.

 Godinama nakon njegovog penzionisanja kružile su priče da je prerano napustio posao saobraćajca jer je voleo da priča više nego što se to nekima sviđalo. Kada je skinuo policijsku uniformu, sa suprugom je radio u kiosku, a kasnije i kao čuvar na jednom beogradskom parkingu. Tek po neki mediji još su ga se po nekada setili. Preminuo je 3. februara 2010. godine. Tada se još mogla čuti po koja reč o ovom baletanu među policajcima. Kao i ovih dana kada se navršilo osam godina od smrti najpoznatijeg beogradskog saobraćajca.

 

fotografije: Crno-beli Beograd

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *