Priče sa ŠinidadaAnastas Jovanović – prvi srpski litograf

24/12/20170
http://finvala.com/wp-content/uploads/2017/12/Photo-12-20-17-16-55-28-e1514045160233-1280x697.jpg

     Anastas Jovanović (1817-1899) bio je prvi srpski litograf koji je na ove prostore doneo novu tehniku crtanja i umnožavanja. Ova drevna veština da se crteži ili slova izrađuju na kamenu a zatim umnožavaju pomoću specijalne prese, najstarija je grafička tehnika. Takvu vrstu “štampanja na kamenu” prvi je otkrio Alojz Zenefelder, dramski pisac koji je pokušavao da pronađe jeftiniji način za štampanje svojih dela. Na samom početku ova tehnika je imala različita imena, naposletku ustalio se naziv litografija. Sam Zenefelder od ovog svog izuma nije uspeo da se obogati, ali je zaradio dovoljno novaca da napravi prvu radionicu i radnike obuči kako da se služe litografijom.

     Od polovine XIX veka litografija je postala jedna od najcenjenijih novih umetničkih medija i smatrana je superiorniom od novootkrivene fotografije. Litografija je u to vreme postala sredstvo izražavanja velikana slikarstva poput Franciska Goje.

    Već sa petnaest godina mladi Anastas počinje da se interesuje za sve ono što se dešavalo unutar Državne Štamparije u Beogradu. Postepeno je učio sve što je u vezi sa štamparstvom, a zatim je primljen da u Knjažesko-serbkoj tipografiji uči za slovolivca. Anastas je bio izuzetno talentovan crtač, te je vrlo brzo počeo da pravi prve pečate. Najpre za sebe i drugove, a zatim i zvanične pečate. Ono što je u mnogome obeležilo život Jovanovića jeste njegov veoma blizak odnos sa dinastijom Obrenović. Knez Miloš Obrenović, pun razumevanja za vredne i sposobne mlade ljude, bio je oduševljen radom Anastasa Jovanović i odlučuje da njegov talenat nagradi stipendijom Bečke (likovne) Akademije svete Ane. Iako poslat da izučava bakrorez, Anastas se oduševljava litografijom i već 1840. godine radi svoje prve litografije Dositeja i Vuka Karadžića.

     Tokom studija u Beču posebno se zainteresovao za sve tehnike snimanja, i upravo tada se po prvi put susreće sa tehničkim čudom prve polovine XIX veka – fotoaparatom. Njegova oduševljenost bila je tolika da je veoma brzo kupio kameru sa objektivom Jozefa Pecvala. U svojoj “Autobiografiji”, Anastas sa ponosom beleži “da sam u celom slavenskom svetu ja prvi koji sam počeo da se zanimam fotografijom”. Ipak, kasnija istraživanja su opovrgla ovo Jovanovićevo ubeđenje.

    Pedesetih godina XIX veka Anastas napušta rad u ateljeu, izlazi na ulicu i priključuje se tada popularnim putujućim fotografima. Tada i nastaju njegove fotografije Beča koja predstavljaju svojevrsnu kolekciju Beča koga više nema. Takođe, kao pratilac kneza Mihaila i kneginje Julije zabeležio je dvorske rezidencije i predele u kojima su boravili. Anastas Jovanović je oduvek ima dobar odnos sa vladarima. Tako je večeri provodio sa Njegošem, radio je njegov portret i slušao vladikin rukopis “Gorski vijenac”. I kasnije, dobru saradnji imao je i sa knjazom Danilom I.

Anastas Jovanović i dinastija Obrenović

     Život Anastasa Jovanovića bio je obeležen prisnim odnosom i privrženošću domu Obrenovića. Najpre knez Miloš Obrenović prepoznaje talenat mladog Jovanovića i omogućava mu da svoje umetničko formiranje nastavi u Beču. U vreme izgnanstva kneza Miloša i Mihaila, Anastas ostaje uz dom Obrenovića. Nakon povratka na tron Jovanović dobija važne javne funkcije, od kojih je najznačajnija bila status dvoroupravitelja Mihaila Obrenovića.

     Anastas je dobro razumeo moć slike kao jednog uticajnog sredstva širenja političkih ideja, te ne čudi što se u njegovom radu mogu naći vizuelna predstavljanja svih članova porodice Obrenović. Radovi iz ovog perioda mogu se podeliti u tri faze: period pre imigracije, tokom i nakon imigracije.  

     Nasilna smrt Mihaila Obrenovića jako je uticala na život Anastasa Jovanovića. On se tada povlači sa položaja dvoroupravitelja iako je bio pozvan da nastavi da obavlja svoju funkciju. Život nastavlja povučeno u svom domu u Kosovskoj 25, okružen svojom decom, a najviše pažnje posvećuje cvećarstvu, izrađivanju umetničkih dela i praćenju novotarija iz sveta fotografije i elektrotehnike. Pred samu smrt njegova ćerka beleži njegove reči: “Šteta, šteta! Sve je bilo toliko interesantno, sve me je toliko interesovalo, a sada je sve prošlo!”

     Kako je porodica Obrenović ostavila veliki trag u životu ovog umetnika nekako je upravo Konak knjeginje Ljubice pravo mesto za podsećanje na lik i delo Anastasa Jovanovića. Izložba pod nazivom “Anastas Jovanović – Umetnost i novi mediji” nastala je u okviru obeležavanja dvesta godina od smrti prvog srpskog litografa, a biće otvorena do 28. januara. U okviru nje istakniti su svi značajni radovi Anastasa Jovanovića, kako onih nastalih tokom života u Beču, tako i onih nastalih u Beogradu.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *